субота, 03. септембар 2011.

Пакујући кофере - скраплифтинг

Пред сами одлазак на дуго очекивани одмор ме је особа којој не могу да кажем "не" због све што она "јесте" замолила да јој направим честитку-коверат за вјенчање. 
Извадила сам главу из кофера и покушала да направим нешто угледајући се на много бољи оригинал.Идеја нисам имала уопште, мисли су ми биле усмјерене да нешто не заборавим; када сам покушала да сликам сунце већ није било тамо гдје ми је требало, а више нисам имала времена да чекам... Знам, "шугавој овци...", али...
И ево шта је испало... 

петак, 15. јул 2011.

Све што почнем... заврши се као винтаж :) Или скоро као винтаж... :)

Елем,... Пар наруџбина не стигох да сликам, чекала тобоже дневну свјетлост која ми на крају није помогла да вам у најбољем свијетлу покажем овај мали комплетић...

понедељак, 13. јун 2011.

Винтиџ илити винтаж per Ljube

Постепено су почели да се појављују терминолошки проблеми. :)
Да почнемо од почетка: за викенд се појавила ево оваква кутијица...
... па сам пожурила да је подијелим са вама... 

понедељак, 06. јун 2011.

Per la mia professoressa

Био је то нимало лак покушај да се извуче жуто-црна разгледница која је требала да буде јарка и весела и да на њој буде обавезно та црна трака! 
Мало сам прецијенила своје могућности :) 

четвртак, 26. мај 2011.

Моја прва београдска "скрапушка"


Прошло је јако пуно времена откад сам држала папир у рукама. И нисам нешто ни имала жељу. Или сам имала, али сам је сакрила дубоко у себи... А онда сам почела опет да шетам по блоговима и жеља је расла и расла и... Морала сам нешто да сјецнем. :)

среда, 25. мај 2011.

Бомбоница у част предивног господина Андреја

Постоји у далекој Русији једна Наталија. Дивна жена и мајка. Али то нису квалитети који су повезали два града међу којима су хиљаде километара. Повезало их је то што та чудесна жена све што дохвати претвори у чаролију, што њене творевине на мом лицу цртају истовремено осмијех и тугу. Осмијех црта љепота коју ствара, тугу жеља ла будем макар малкице таква... 
Елем, она је одлучила да у част свога синчића ономе ко буде имао највише среће поклони ево овакву бомбоницу:
И не само то. Ту су још два изненађења.
27. маја, на свој 10. рођендан млади господин ће извући три имена. Вриједи ли покушати?

У потрази за металним лењиром

У потрази за металним лењиром обиђох пола Београда... :)
Када сам своје богатство одлучила да "евакуишем" из Русије, морала сам да редукујем све што је мање важно. Послије вијећања са Дашом (захваљујући којој сам, узгред буди речено, и одлучила да се вратима скрапбукингу и која је моје скромно богаство послала за Београд) било је одлучено да је лењир један од првих конкурената за останак у Русији... Ко је знао да ћу обићи по' Београда у потрази за истим... 

уторак, 10. мај 2011.

Скрапбукинг

А сада нешто о скрапбукингу... (материјал из Википедије - слободне енциклопедије, превод са руског). 
Скрапбукинг, скрепбукинг (енг. scrapbooking од енг. scrapbook: scrap - исјечак, book - књига, буквално "књига од исјечака") - всрта ручног рада који се састоји од прављења и декорисања породичних или личних фотоалбума.
Ова врста стваралаштва представља начин чувања личне и породичне историје у облику фотографија, новинских исјечака, цртежа, биљешки и других незаборавних ситница користећи за то веома оригиналан начин чувања и преношења појединих догађаја помоћу посебних визуелних и тактилних поступака умјесто обичног препричавања. Основна идеја скрапбукинга је да се за генерације које долазе што дуже сачувају фотографије и друге незаборавне ситнице везане за неке догађаје.

Скрапбукинг у Србији

Када сам почела да се срећем и испијам кафе са људима које одавно знам, те да се упознајем са неким новим људима, покушавала сам да објасним шта је то чиме бих жељела да се бавим и дошли смо до ријечи скрапбукинг... Ја сам гестикулирала и објашњавала како је то савршен начин да неком нешто честиташ, савршен начин да неког обрадујеш или овјековјечиш успомене и док су ми очи биле пуне сјаја попут очију заљубљене дјевојчице причала сам шта све може да да се направи и како... Они нису могли да схвате шта је ту посебно, а ја нисам могла да схватим како они не могу да схвате... Сад схватам и даћу све од себе да људима око себе објасним каква се бајка крије испод ријечи скрапбукинг... 

Моји снови...

Много је година прошло откад сам могла да кажем да идем кући и да при том мислим да Србију... И уопште, много је година прошло откад сам могла да кажем да идем кући.... 
А онда једног прелијепог новембарског дана за вријеме најљепше златне јесени док сам газила гомилице пожутјелог лишћа сам схватила да сам коначно код куће. И... Схватила сам да сев што желим у овом животу да радим је:
* да прaвим чуда ријечима (ту мислим на "моје" језике) и 
* да радујем људе "малим стварима" које се могу створити рукама и љубављу... Е ту, прије свега, мислим на скрапбукинг...