Много је година прошло откад сам могла да кажем да идем кући и да при том мислим да Србију... И уопште, много је година прошло откад сам могла да кажем да идем кући....
А онда једног прелијепог новембарског дана за вријеме најљепше златне јесени док сам газила гомилице пожутјелог лишћа сам схватила да сам коначно код куће. И... Схватила сам да сев што желим у овом животу да радим је:
* да прaвим чуда ријечима (ту мислим на "моје" језике) и
* да радујем људе "малим стварима" које се могу створити рукама и љубављу... Е ту, прије свега, мислим на скрапбукинг...
Нема коментара:
Постави коментар