Пакујући кофере - скраплифтинг

Пред сами одлазак на дуго очекивани одмор ме је особа којој не могу да кажем "не" због све што она "јесте" замолила да јој направим честитку-коверат за вјенчање. 

Извадила сам главу из кофера и покушала да направим нешто угледајући се на много бољи оригинал.Идеја нисам имала уопште, мисли су ми биле усмјерене да нешто не заборавим; када сам покушала да сликам сунце већ није било тамо гдје ми је требало, а више нисам имала времена да чекам... Знам, "шугавој овци...", али...

И ево шта је испало... 

Све што почнем... заврши се као винтаж :) Или скоро као винтаж... :)

Елем,... Пар наруџбина не стигох да сликам, чекала тобоже дневну свјетлост која ми на крају није помогла да вам у најбољем свијетлу покажем овај мали комплетић...

Винтиџ илити винтаж per Ljube

Постепено су почели да се појављују терминолошки проблеми. :)

Да почнемо од почетка: за викенд се појавила ево оваква кутијица...

... па сам пожурила да је подијелим са вама... 

Per la mia professoressa

Био је то нимало лак покушај да се извуче жуто-црна разгледница која је требала да буде јарка и весела и да на њој буде обавезно та црна трака! 

Мало сам прецијенила своје могућности :) 

Моја прва београдска "скрапушка"

Прошло је јако пуно времена откад сам држала папир у рукама. И нисам нешто ни имала жељу. Или сам имала, али сам је сакрила дубоко у себи... А онда сам почела опет да шетам по блоговима и жеља је расла и расла и... Морала сам нешто да сјецнем. :)

Бомбоница у част предивног господина Андреја

Постоји у далекој Русији једна Наталија. Дивна жена и мајка. Али то нису квалитети који су повезали два града међу којима су хиљаде километара. Повезало их је то што та чудесна жена све што дохвати претвори у чаролију, што њене творевине на мом лицу цртају истовремено осмијех и тугу. Осмијех црта љепота коју ствара, тугу жеља ла будем макар малкице таква... 

Елем, она је одлучила да у част свога синчића ономе ко буде имао највише среће поклони ево овакву бомбоницу:

И не само то. Ту су још два изненађења.

27. маја, на свој 10. рођендан млади господин ће извући три имена. Вриједи ли покушати?

У потрази за металним лењиром

У потрази за металним лењиром обиђох пола Београда... :)

Када сам своје богатство одлучила да "евакуишем" из Русије, морала сам да редукујем све што је мање важно. Послије вијећања са Дашом (захваљујући којој сам, узгред буди речено, и одлучила да се вратима скрапбукингу и која је моје скромно богаство послала за Београд) било је одлучено да је лењир један од првих конкурената за останак у Русији... Ко је знао да ћу обићи по' Београда у потрази за истим... 

Скрапбукинг

А сада нешто о скрапбукингу... (материјал из Википедије - слободне енциклопедије, превод са руског). 

Скрапбукинг, скрепбукинг (енг. scrapbooking од енг. scrapbook: scrap - исјечак, book - књига, буквално "књига од исјечака") - всрта ручног рада који се састоји од прављења и декорисања породичних или личних фотоалбума.

Ова врста стваралаштва представља начин чувања личне и породичне историје у облику фотографија, новинских исјечака, цртежа, биљешки и других незаборавних ситница користећи за то веома оригиналан начин чувања и преношења појединих догађаја помоћу посебних визуелних и тактилних поступака умјесто обичног препричавања. Основна идеја скрапбукинга је да се за генерације које долазе што дуже сачувају фотографије и друге незаборавне ситнице везане за неке догађаје.

Скрапбукинг у Србији

Када сам почела да се срећем и испијам кафе са људима које одавно знам, те да се упознајем са неким новим људима, покушавала сам да објасним шта је то чиме бих жељела да се бавим и дошли смо до ријечи скрапбукинг... Ја сам гестикулирала и објашњавала како је то савршен начин да неком нешто честиташ, савршен начин да неког обрадујеш или овјековјечиш успомене и док су ми очи биле пуне сјаја попут очију заљубљене дјевојчице причала сам шта све може да да се направи и како... Они нису могли да схвате шта је ту посебно, а ја нисам могла да схватим како они не могу да схвате... Сад схватам и даћу све од себе да људима око себе објасним каква се бајка крије испод ријечи скрапбукинг... 

Моји снови...

Много је година прошло откад сам могла да кажем да идем кући и да при том мислим да Србију... И уопште, много је година прошло откад сам могла да кажем да идем кући.... 

А онда једног прелијепог новембарског дана за вријеме најљепше златне јесени док сам газила гомилице пожутјелог лишћа сам схватила да сам коначно код куће. И... Схватила сам да сев што желим у овом животу да радим је:

* да прaвим чуда ријечима (ту мислим на "моје" језике) и 

* да радујем људе "малим стварима" које се могу створити рукама и љубављу... Е ту, прије свега, мислим на скрапбукинг...