четвртак, 26. мај 2011.
среда, 25. мај 2011.
Бомбоница у част предивног господина Андреја
Постоји у далекој Русији једна Наталија. Дивна жена и мајка. Али то нису квалитети који су повезали два града међу којима су хиљаде километара. Повезало их је то што та чудесна жена све што дохвати претвори у чаролију, што њене творевине на мом лицу цртају истовремено осмијех и тугу. Осмијех црта љепота коју ствара, тугу жеља ла будем макар малкице таква...
Елем, она је одлучила да у част свога синчића ономе ко буде имао највише среће поклони ево овакву бомбоницу:
И не само то. Ту су још два изненађења.
27. маја, на свој 10. рођендан млади господин ће извући три имена. Вриједи ли покушати?
У потрази за металним лењиром
У потрази за металним лењиром обиђох пола Београда... :)
Када сам своје богатство одлучила да "евакуишем" из Русије, морала сам да редукујем све што је мање важно. Послије вијећања са Дашом (захваљујући којој сам, узгред буди речено, и одлучила да се вратима скрапбукингу и која је моје скромно богаство послала за Београд) било је одлучено да је лењир један од првих конкурената за останак у Русији... Ко је знао да ћу обићи по' Београда у потрази за истим...
уторак, 10. мај 2011.
Скрапбукинг
А сада нешто о скрапбукингу... (материјал из Википедије - слободне енциклопедије, превод са руског).
Скрапбукинг, скрепбукинг (енг. scrapbooking од енг. scrapbook: scrap - исјечак, book - књига, буквално "књига од исјечака") - всрта ручног рада који се састоји од прављења и декорисања породичних или личних фотоалбума.
Ова врста стваралаштва представља начин чувања личне и породичне историје у облику фотографија, новинских исјечака, цртежа, биљешки и других незаборавних ситница користећи за то веома оригиналан начин чувања и преношења појединих догађаја помоћу посебних визуелних и тактилних поступака умјесто обичног препричавања. Основна идеја скрапбукинга је да се за генерације које долазе што дуже сачувају фотографије и друге незаборавне ситнице везане за неке догађаје.
Скрапбукинг у Србији
Када сам почела да се срећем и испијам кафе са људима које одавно знам, те да се упознајем са неким новим људима, покушавала сам да објасним шта је то чиме бих жељела да се бавим и дошли смо до ријечи скрапбукинг... Ја сам гестикулирала и објашњавала како је то савршен начин да неком нешто честиташ, савршен начин да неког обрадујеш или овјековјечиш успомене и док су ми очи биле пуне сјаја попут очију заљубљене дјевојчице причала сам шта све може да да се направи и како... Они нису могли да схвате шта је ту посебно, а ја нисам могла да схватим како они не могу да схвате... Сад схватам и даћу све од себе да људима око себе објасним каква се бајка крије испод ријечи скрапбукинг...
Моји снови...
Много је година прошло откад сам могла да кажем да идем кући и да при том мислим да Србију... И уопште, много је година прошло откад сам могла да кажем да идем кући....
А онда једног прелијепог новембарског дана за вријеме најљепше златне јесени док сам газила гомилице пожутјелог лишћа сам схватила да сам коначно код куће. И... Схватила сам да сев што желим у овом животу да радим је:
* да прaвим чуда ријечима (ту мислим на "моје" језике) и
* да радујем људе "малим стварима" које се могу створити рукама и љубављу... Е ту, прије свега, мислим на скрапбукинг...
Пријавите се на:
Постови (Atom)